Има места на којима време као да успори. Четерешка шума, столетни храстови под чијим крошњама се, приповеда се, некада крила српска хајдучка чета, једно је од таквих. Кад се међу тим стаблима, надомак цркве брвнаре Свете Тројице и храма Рођења Пресвете Богородице, увече запали прва светла и зачује оркестар, посетилац брзо схвати да није дошао на обичну манифестацију — дошао је на прело, на завет који се у општини Жабари не прекида већ више од две деценије.
Управо ту, 16. јула, одржано је 23. Четерешко прело — духовно-културна, туристичка и етно свечаност коју многи с правом зову бисером Браничева.
Шта је уопште прело — и зашто нас и данас окупља
Да би се разумело зашто Четерешко прело толико привлачи, треба се вратити коренима самог обичаја. Прело је облик женске мобе, а сама реч „моба“ потиче од речи „молба“. Био је то стари, добровољни и бесплатан вид међусобног помагања на селу: кад послови надрасту снагу једног дома, позивали су се комшије, а домаћин је био дужан да их што боље угости и подвесели.
Женске мобе организовале су се претежно зими и увече, у опуштенијем расположењу, и прело је било најпознатије међу њима. Док су руке предле, плеле и везле, уста нису мировала — певало се, погађале су се загонетке, играло „девојачко“ и „зборачко“ коло, а покаткад би и гуслар опевао Милоша Обилића, Марка Краљевића и кнеза Лазара. Тако се уз рад преносила и поука на млађе: нека свако покаже оно што најбоље зна и уме.
Није случајно што је у народу остала изрека „Боље земљу продати, него обичај изгубити„. Четерешко прело је, у ствари, жива потврда те мисли.
Заклетва Прела и домаћин Радош Бајић
Кроз песму, игру, народне умотворине и пошалице, публици је и ове године дочарано како је прело некада заиста изгледало — не као представа, већ као оживела успомена.
Домаћин овогодишњег Прела био је Радош Бајић, прослављени глумац, сценариста и редитељ, који је казивао свечану заклетву Прела. Слику старинског посела заокружили су културно-уметничка друштва општине Жабари, вокални солиста Никола Стевић уз пратњу оркестра Енџија Маврића, чиме је спој традиције и врхунске сценске изведбе био потпун.
Реч домаћина: „Прело је наш завет“
Пожелевши добродошлицу гостима, председник Општине Жабари Јован Лукић подсетио је да је Четерешко прело највећа и најзначајнија манифестација у општини.
„Ово место, под окриљем Четерешке шуме и наших светиња, већ дуже од две деценије представља право срце нашег културног и духовног идентитета. Прело није само манифестација забаве, игре и песме — прело је наш завет чувања прошлости и темељ који остављамо за будућност. Наша земља је лепа, уређена и модерна само онолико колико поштује и негује своје корене и традицију“, истакао је Лукић.
Председник је нагласио и да свечаност из године у годину постаје богатија управо зато што у програм уклапа и нове, модерне садржаје, а да бину пуне млади људи који радом и залагањем чувају народно стваралаштво.
Лепотица Прела: круну понела Анастасија Мисић
Једно од најишчекиванијих такмичења вечери јесте избор за лепотицу „Прела“. Пред жиријем — у ком су биле Татјана Чинч, Соња Мирић Младеновић и Оливера Пауљескић — нашао се тежак задатак: међу чак 14 такмичарки изабрати најлепшу.
Титулу лепотице „Прела“ понела је Анастасија Мисић, чланица КУД-а „Влашки До“ из Влашког Дола. Прва пратиља је Луна Марјановић (КУД „Душан Вукасовић – Диоген“, Сурчин), а друга пратиља Софија Радовановић (КУД „Четереже“, Четереже).
Признања су подељена и у још неколико категорија:
- Најлепши осмех — Николина Сељановић, КУД „Александровац“ из Александровца
- Најлепша ношња — Сара Стојшић, КУД „Славко Поповић“ из Брзохода
- Најбоље фолклорно држање — Вања Јовић, КУД „Војислав Илић Млађи“ из Ореовице
Награде је уручио председник Општине Јован Лукић.
Утисци посетилаца: „Долазим сваке године и никад ми није доста“
Оно што статистику претвара у причу јесу лица у публици. Госпођа Јованка, која на прело долази готово сваког лета, овога пута повела је и унучиће.
„Ја сам одрасла уз причу моје бабе о прелима, о томе како се предило и певало до дубоко у ноћ. Данас то више нигде не видите. Зато сваке године доводим унуке овде — да бар једном годишње осете тај мирис шуме, погаче и старе песме. Не желим да им то остане само у књигама“, каже Јована с осмехом.
Господин Златко, први пут на Четерешком прелу, признаје да је дошао радозналан, а отишао одушевљен.
„Чуо сам да вреди доћи, али нисам очекивао овакав амбијент. Столетна храстова шума, брвнара, ношње, деца која играју коло као да су се родила у њему… То се не да описати, то морате да видите. И оне погаче на штандовима — то је прича за себе. Већ сам рекао жени: догодине долазимо са целом фамилијом“, смеје се Златко.
Погача, штанд и мирис старих рецепата
Уз фолклор, срце Прела чини и етно-изложба такмичарског карактера, на којој се надмећу удружења жена из читавог краја.
Најлепшу погачу ове године припремило је Удружење жена „Ћовдинке“ из Ћовдина; друго место припало је УЖ „Сестра Јелица“ из Малог Црнића, а треће Активу жена „Петровчанке“ из Петровца на Млави.
Најлепши штанд понело је Удружење жена „Драговачки ђердани“ из Драговца, испред УЖ „Ми жене“ из Сибнице и УЖ „Сунцокрети“ из Брзохода. Награде је уручила директорка Центра за културу Јелена Стојадиновић.
Вера и језик као корен идентитета
Четерешки парох Мирко Василић подсетио је да неговање културе и православне традиције није пуки украс, већ начин да претке сачувамо од заборава.
„Негујући културно наслеђе кроз фолклор, народну песму и свој језик, чувамо од заборава наше претке и оно што су нам оставили у наслеђе. Наш национални идентитет неодвојив је од духовног идентитета“, поручио је парох Василић.
Концерт под звездама
У другом делу програма посетиоци су уживали у концерту КУД-а „Душан Вукасовић – Диоген“ из Сурчина, а расположење су подигли естрадни уметници Жељко Шашић и Ћана, чиме је вечер добила и своју слављеничку ноту.
Ко стоји иза Четерешког прела
Покровитељ 23. Четерешког прела је Општина Жабари, а организатор Центар за културу „Војислав Илић Млађи“, у сарадњи са Црквеном општином Четереже. Кроз програм су публику водиле Драгана Катић и Весна Милановић.
Манифестација се традиционално одржава првог викенда по Петровдану, што је чини сигурним годишњим оријентиром за све који желе да је посете.
Кажу да се обичај, једном враћен заједници, увек изнова враћа — баш као што стара народна порука каже: „Упамти, па мобу врати“. Четерешко прело је управо то: мoба враћена времену. Док год под четерешким храстовима буде одјекивала песма „Дођи драги вечерас на прело“, биће живо и оно најлепше што један народ има — његово заједништво, стваралаштво и гостопримство.
Често постављана питања (ЧПП)
Где се одржава Четерешко прело? У селу Четереже, у општини Жабари (Браничевски округ), у амбијенту столетне Четерешке шуме, поред цркве брвнаре Свете Тројице и храма Рођења Пресвете Богородице.
Када се одржава Четерешко прело? Традиционално првог викенда по Петровдану, сваке године. Ово је било 23. по реду прело.
Шта је прело? Прело је стари српски обичај, облик женске мобе — вечерње окупљање на ком се уз рад (предење, плетење, вез) певало, играло и приповедало.
Ко организује манифестацију? Организатор је Центар за културу „Војислав Илић Млађи“, под покровитељством Општине Жабари и у сарадњи са Црквеном општином Четереже.
