НАГРАЂЕНЕ ПЕСМЕ
на конкурсу за књижевну награду „Војислав Илић Млађи“
за 2020. годину
СОНЕТИ
„Да ли још мајка плаче“ – шифра „Западно од раја“ – најбољи сонет – Јован Н. Бундало, Београд
СОНЕТИ ЗА ЗБОРНИК – који ће бити објављен у октобру 2022. године
„Грешни сонет“ – шифра „Грешни Шекспир“ – Зоран М. Јовановић, Лесковац
„Косово“ – шифра „Сведок“ – Цане Ивановић, Борча
„На свом прагу“ – шифра „Смјерник“ – Милан М. Цимбаљевић, Дапсиће, Црна Гора
„Космет“ – шифра „Бели сутон“ – Душан Мијајловић Адски, Ниш
„Сонетни ламент“ – шифра „Сред класја клас“ – Александар М. Арсенијевић, Београд
„Светородна зрења“ – шифра „Павароти“ – Стеван Милошевић, Врање
„Десанки Максимовић“ – шифра „Тражим помиловање“ – Мирјана Новокмет, Београд
„Једном кад будеш још лепа и млада“ – шифра „Галеб“ – Балша Рајчевић, Београд
„Српски песник“ – шифра „Сл.Ра.“ – Радослав Тилгер, Батајница
„Јесењи сонет“ – шифра „Синајска гора“ – Невена Милосављевић, Звечан
ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ
„Кад би био Петар Пан“ – шифра „Петар Пан“ – најбоља песма за децу – Ана Стјеља, Београд
ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ ЗА ЗБОРНИК – који ће бити објављен у октобру 2022. године
„Довољан је само поглед“ – шифра „Ластин реп“ – Веселин Милићевић, Врбас
„Плачљива песма“ – шифра „Павароти“ – Стеван Милошевић, Врање
„Тајна бакиног ормара“ – шифра „Петра“ – Горан Радовановић, Бања Лука, Република Српска
„Лавићу расте зуб“ – шифра „Филип“ – Милијана Јовановић, Ниш
„Јелен“ – шифра „Боксер“ – Жељко Костић, Колашин, Црна Гора
„Лео Меси“ – шифра „Колибри“ – Александар Јањушевић, Крагујевац
„Хвалисава пиксла“ – шифра „Двострано огледало“ – Ненад Ж. Милошевић, Пожаревац
„Киша у воћњаку“ – шифра „Веца“ – Верица Раденковић Митровић, Ниш
„Мишоње силеџије“ – шифра „Софонисба Ангуисола 1535-1625 – Милосав Славко Пешић, Смедерево
„Облак плави“ – шифра „ Аматерасу“ – Анита Пешић, Ниш
Радови који нису ушли у конкуренцију, јер нису одговарали пропозицијама конкурса:
„Осмех“ – шифра „Плејаде“
„Српска девојка“ – шифра „Невен и босиљак“
„ Кујунџијо, Месец- брате“ – шифра „С.Т.Б“
„Тек кад јеси“ – шифра „С.Т.Б“
„О девојко додолице“ – шифра „С.Т.Б“
РЕЧ СЕЛЕКТОРА
Стваралаштво, а самим тим и писање поезије поред талента и инспирације захтева знање. Када то неко поседује може се упустити у неистражени лавиринт мисли, осећања и надахнућа у потарази за песмом из које би се као Венера из морсеке пене изнедрила поезија. На крају тог стваралачког пута често се појави нешто што подсећа на песму или јесте песма, али најчешће то још није поезија већ само њен наговештај. Да би песник могао да баштини слатке плодове свог духовног, емоциоланог и мисаоног напора потребене су године истинског прегалаштва на свим пољима сазнања, сазревања и понирања у најдубље сегменте сопствене душе. То нимало није лако, али само они прави посвеченици опстају на том путу. Чак ни тада песник не може бити сигуран да ли то што ствара заиста вреди или је то само његова илузија на путу трагања за самим собом. Ипак, чак и када је тако, човек се осећа испуњен, срећан и прочишћен иако понекад сујета не дозвољава да сагледа себе у правом светлу.На крају, ако и створи вредно дело, оно мора проћи и суд времена како би се могло сматрати поезијом у правом смислу те речи.
На овогодишњем конкурсу „Војислав Илић Млађи“ за сонет и дечију песму стигло је укупно 175 песама подељене у две катерорије. У категорији сонета приспело је 63, а у категорији дечија песма 107 песама. Пет песама је испало из конкуренције, јер нису одговарле пропозицијама конкурса.
Различитост тема је нешто што је пожељно на конкурсима уколико она није дефинисана и утврђена пропозицијама. Али, чак и тада када то јесте, треба пронаћи пут и начин да се о истој ствари гледа другачије и стварају стихови који неће бити слични са стиховим осталих учесника. То је оно што разликује правог песника од оних који то још нису. Али време, у којем живимо и које ни мало није лако, намеће размишљања, страхове и стрепње којих се човек тешко може ослободити. Готово несвесно ти притисци и несигурна сутрашњица морају да негде испливају. Онда је много боље да се се то догоди кроз поезију него у реалном животу.
Као овогодишњи селектор у жељи да никог не оштетим све песме сам прочитао по више пута. Иако је у многим песама било елемената да уђу у конкуренцију за награду и зборник морао сам да се одлучим за десет у категорији сонет и исто толико у категорији дечијих песма. Али, када је требало да одлучим које песме треба наградити две су се саме наметнуле, иако у сонетима има још најмање две које су то могле да буду.
На крају желим да истакнемвелики напор и прегалаштво Центра за културу „Војислав Илић Млађи“ да се сачува дело и име нашег прослављеног песника као и њиховужељу да се настави традицијаписања сонета и подстицања стварања за најмлађе.
